недеља, 06. новембар 2011.

Na mestu nekadašnje deponije u Karlovcu imamo priliku da dobijemo prelep kompleks koji bi obuhvatao jezero, park i sportski centar.

Znam da je za sportski centar potrebno dosta novca. Ali, to neka bude deo kompleksa koji ćemo ostaviti za neka bolja vremena ili do prilike kada neko ko ima novca vidi šansu da ga uloži.

Velika čistina na mestu zatrpane deponije sada se naknadno pokriva još jednim slojem zemlje.

"Srbijašume" su ponudile sadnice za oplemenjavanje tog prostora. Dok se teren ne pokrije sasvim, malo slegne i niveliše, mogli bi smo da isplaniramo kako posaditi ponuđena stabla.

Mislim da ne bi trebalo da jednostavno posadimo šumu.
Prostor ostavlja mogućnost da se osmisli lep park, po ugledu na postojeće u banjama i drugim turističkim mestima. Verujem da ima ljudi sa lepim idejama, i samo ih treba pozvati da ponude rešenja.

I sam sam se igrao i skicirao jednostavno rešenje za taj prostor dimenzija 170 x 60 metara.



Po ovom rešenju, paralelno sa ulicom koja ide iznad bivšeg smetlišta, na pedesetak metara od nje, a pored jezera, išla bi široka aleja, koja bi sutra mogla da bude naš kej, šetalište sa pogledom na jezero.
Aleja bi sa postojećom ulicom takođe bila spojena sa tri aleje, svaka sa posebnim vrstama drveća, koje bi u perspektivi imale trotoare, a srednja možda i nešto više, možda put ili stazu koja bi vodila u sportski centar.

Čitav prostor bi bio zatravljen, a u praznim prostorima između aleja ostalo bi mesto za ukrasno drveće ili žbunje, ružičnjake ili nešto slično.

Pored postojećih ulica ostao bi travnjak širok bar 7-8 metara, gde bi se, kad bude novca, uradili trotoari, postavile klupe, možda kiosk i td.

Sve ovo može da se radi bez dodatnih novčanih sredstava, ostavlja mogućnost da se park nastavi pored jezera, ukomponuje se sa postojećim bagrenjakom, a sve što novac zahteva može da sačeka bolji trenutak (i da drvoredi narastu).

Predlažem svima koji Karlovac vole da o ovome razmisle, porazgovaraju sa odgovornima u Opštini i Savetu MZ koji se sanacilomn deponije bave, ponude ideje...


уторак, 04. октобар 2011.

Nove slike


Skoro dvadeset godina smo čekali da vidimo ove slike.
Mesto koje je trovalo i ružilo okolinu, polako nestaje
Imam potrebu da zahvalim svim građanima koji su vršili pritisak na odgovorne, onima koji su sa viših nivoa dali novac i nalog da se ovo reši, čak i lokalnim vlastima koje su na kraju prionule na posao, pa ako je i pod pritiskom.



Od ovog, do sada najružnijeg, moglo bi u budućnosti nastati možda i najlepše mesto u Karlovcu.
To opet zavisi od svih nas.


уторак, 09. август 2011.

KOGA SAM SLIKAO


Čuo sam kritiku, a povodom slika sa bazena,  da sam potajno fotografisao neke ljude.

Dakle, po mom mišljenju, fotografije su promocija bazena. Napravljene su na javnom objektu, na kome, uglavnom, ima dosta ljudi. Slikati takve objekte prazne, osim što je nemoguće, nije ni reklama.

Niko na postavljenim fotografijama nije objekat fotografisanja, već su to bazen, restoran, igralište za odbojku na pesku... Bilo ko, ko je na slikama, gotovo je neprepoznatljiv. Ko god se prepoznao, i kome je to zasmetalo, može me opomenuti kroz komentar, i ja ću na njegov zahtev fotografije ukloniti.

Na jednoj fotografiji je adresa internet prezentacije MZ Banatski Karlovac, sticajem okolnosti na majici, namerno zumirano da se vlasnik majice ne vidi. Ako je majica unikat, i ako vlasniku smeta pojavljivanje slike na mom blogu, ukloniću sliku. Meni lično uopšte ne bi smetalo da na zvaničnoj internet prezentaciji MZ vidim link za ovaj blog.

Poštovani čitaoci bloga!
Moje pisanje o dobrim i lepim pojavama u Karlovcu i opštini je jedna vrsta reklame. 
Pisanje o deponiji i drugim ružnim pojavama je pokušaj da dam svoj doprinos rešavanju nekih problema, koje loši i nedobronamerni guraju pod tepih.

Možete se kladiti da Karlovac volim.

субота, 09. јул 2011.

FOTO REPORTAŽA

*   *   *

OVA GALERIJA JE DOPUNA PRETHODNOG POSTA.



Saharske temperature skoro da su zaustavile život u Banatu, pa su nadležni odlučili da nam malo zaklone Sunce, kad nema oblaka - makar dimom.


Pametniji popuštaju! Evakuacija ljudi, materijalnih sredstava i životinja


Naša budućnost je u proizvodnji zdrave hrane! Umesto pesticidima, herbicidima, insekticidima - na ekološki način, dimom!


Afrika, Bliski i Srednji Istok bili su najveći izvoznici sirovina i energije u dvadesetom veku, krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog od izvoza energije živi Rusija, kad i oni potroše dolazi na red Srbija! Naše zalihe goriva su neiscrpne!

     *     *     *

PET MILIONA DALO REZULTATE

     *     *     *

Ne znam ko ovu vlast bije po ušima da se hvali dobijenim novcem, koji zatim spuca bez traga i bez ikakvog rezultata.
Pre nepuna dva meseca hvalili su se da su dobili 5 miliona dinara za izmeštanje deponije iz Karlovca.
Znam da ima plaćenih da o tome pričaju, kao i naivnih da u to izmeštanje poveruju.
Kao što znam da su ostali anestezirani i nisu svesni gladnog čopora koji hara i uništava nasleđeno, uništavajući našu budućnost.

Kao i posle onih dva miliona, pre više od dve godine, tako i posle ovih pet, deponija samo raste i širi se.

Danas i gori. Poslao sam regionalnom lideru Borisu sliku, da vidi, mada ne može da omiriše (i to mi je žao) kako to izgleda na 36 stepeni celzijusa.

Poslao sam mu i pismo:

Gospodine Predsedniče,

Ovo je treći put da vam pišem na istu temu, a radi se o ogromnoj divljoj deponiji koja skoro dvadeset godina postoji usred Banatskog Karlovca.
Danas vam  šaljem najnoviju fotografiju načinjenu od moje kuće, u naselju Blok 20A, koje je od ostatka B. Karlovca odvojeno upravo pomenutom deponijom. Na slici vidite, mada ne osećate kako izgleda kada se nekoliko hektara komunalnog, sanitetskog, klaničnog i ostalog otpada zapali na 36 stepeni Celzijusa.

Da vas podsetim da sam vam na ovu temu pisao pre više od godinu dana, kao i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je pre više od dve godine dalo lokalnoj upravi 2 miliona dinara za izradu projekta izmeštanja i rekultivacije pomenute deponije, kao i ministarstvu zdravlja, i paralelnim sekretarijatima u Vladi Vojvodine. 
Ministarstvo koje je novac dalo nije me ni udostojilo odgovora, niti su za više od dve godine postavili pitanje kako se raspolaže sa dodeljenim sredstvima.
Iz vaše kancelarije odgovoreno mi je da će se intervenisati i koordinirati rad između nadležnih na republićkom i lokalnom nivou, ali je na tome završilo.

Posle određenog vremena, kako se ništa nije dešavalo, pisao sam ponovo na sve adrese, od predsednika opštine  sam dobio odgovor koji nije za javnost, ministarstvo koje je dodelilo novac ponovo nije pokazalo ni elementarni interes, pokazujući da ih sredstva iz budžeta, ako ih već ne koriste sami, uopšte ne interesuju, iz vaše kancelarije mi je odgovoreno da je kontaktirana lokalna uprava i da ste saznali da se na izmeštanju radi, samo što ne razumem na osnovu čega ste u to poverovali, jer se u međuvremenu deponija proširila tridesetak metara u jezero, udaljeno svega par stotina metara od bunara iz kojih se snabdeva gradski vodovod. To se savršeno lepo može videti na satelitskim snimcima načinjenim u razmaku od dve godine (prilažem sliku).

Prema mojim saznanjima, dobijeni novac je potrošen na postavljanje ograde oko deponije (nenamenski, a pogađate ko je izvođač radova).
Ograda je vrlo brzo pogažena od strane vozila komunalnog preduzeća prilikom ulaska na deponiju, a kako su gomile smeća ogromne, sada ga komunalci deponuju na dve okolne asfaltirane ulice.

Pre dva meseca na internet prezentaciji Opštine Alibunar (naša opština) objavljeno je da je dobijeno 5 miliona dinara za izmeštanje deponije u Banatskom Karlovcu.
Jedini vidljiv pomak je u pomeranju granica deponije u okolna dvorišta,  ekonomske objekte, na ulice, a prve gomile smeća su na pedeset metara od međunarodnog puta Beograd - Vršac - R. Rumunija.

Stiče se utisak da je budžet Republike Srbije prepun i da se sredstva daju šakom i kapom, bez ikakve kontrole šta se sa istima radi, dok se prosečni životni vek u Srbiji opasno približava ruskom, da ne kažem afričkom, između ostalog zbog ovakvih pokazatelja naše civilizacijske zrelosti.


Verujem da ću, kao i prethodna dva puta kada sam mu pisao, iz kabineta Predsednika dobiti poziv i uveravanja da se na izmeštanju deponije radi. 
To nam je, uz evropske integracije i Koridor 10, prioritetni cilj.
Vizavi EU, imam saznanja da smo, zahvaljujući uspesima u borbi protiv korupcije, obuzdavanju inflacije, reformi sudstva i unapređenju ljudskih prava i sloboda, prvi na listi za ulazak, odmah posle Albanije i Moldavije.

     *     *     *

четвртак, 07. јул 2011.

KO SPINUJE BOLJE?

     *     *     *

Ko ima problema sa zatvorom, može to lako da reši!

 EVO OVDE!

Noletovi milijarderi grade fabrike
Šta kažete za naslov?
Šta kažete za našu svetlu budućnost?
Mi smo, dragi Đokovići, učinili puno za vas, ne morate ni dalje da ulažete ni dinara u Srbiju, ne morate ni porez da plaćate, plaćajte ga i dalje tamo gde vam duša želi, i dalje ćemo trubiti o vašem rodoljublju, ali - IZBORE MORATE DA NAM DOBIJETE!

Otkad nam ovi grade fabrike mi smo sve bliže veselim devedesetim!
Stiže nam devedesettreća, čak i bez rata i snkcija. Možda neće biti novčanica od 500.000.000 dinara, ali već imamo inflaciju tri puta veću od najveće u Evropi.

Zašto nam se ovo dešava?

Pa, pročitajte komentare na vest koju sam vam ponudio: devedeset posto ljudi već slavi zaposlenje u tim fabrikama!

Novak ume da spinuje loptu (možda baš ne kao Rafa, to je jedino gde ga još nije pretekao), a sad se dobrano uključio u spinovanje sirotinje raje.

Amaterski, skoro debilan spin, ali lopta ide na pravo mesto.
Ili je prosta duša slovenska toliko široka da je i najgori spin pogodi?

Izgleda blesavo, ali nas leđa bole sve više...


     *     *     *

понедељак, 04. јул 2011.

PUSTITE DEČKA


     *     *     *

Predsednik Tadić je, u feudalnom i rodoljubivom nadahnuću, izjavio: Ja bih odmah dao Đokoviću da bude predsednik !.

Predsedniok je još jednom, mada je normalnima odavno dovoljno poznato, pokazao koliko se razume u dužnosti i potrebne kvalifikacije Predesdnika Republike.

Novinar B92, koji mesecima tvdi da je Novak trenutno nenadmašan i nedostižan, reskira da dobije kilu vrišteći na svaki odlučujući poen, kao da se dešava nešto neočekivano i neverovatno.

Državni vrh, državna televizija, ostali mediji, kompletan narod – svi su egzaltirani. Jasno je, zar ne, da živimo u najboljoj državi na svetu. Bar nekoliko meseci ne treba ništa dirati…

Da, u tome je suština!
Tamo neki Tadići, Jeremići, Đilasi i Family sportovi možda nešto i muvaju, ali vidite da to ima žestoko otadžbinsko  opravdanje.

Da budemo načisto:
To što je napravio Novak Đoković može tek jedan u mnogo miliona dečaka.
I ovo nije mogao niko da mu namesti.
Drugačije nije moglo, tu talenat sam po sebi nije dovoljan.
Da bi stigao dokle je stigao morao je od zabavišta, svakodnevno, uključujući i nedelje i ostala crvena slova, da odtrađuje tri srpska radna vremena,.

Imali smo mi i Moniku Seleš (možda nije bila dovoljno naša?), imali smo Anu i Jelenu, imali su drugi mali narodi, u teža vremena, svoje Lendle i Navratilove.
I Federere.
Zamislite Rodžera da mu praznoglasvi političari ovako podilaze!
Mislite da bi oni to sebi dozvolili?
Mislite da bi Rodžerov otac to dozvolio?

Pustite Novaka da bude kao Rafa, tih i nenametljiv, objektivan, kao što jeste kad ostane sa novinarima posle meča.
Pustite ga  da bude gospodin, kao Rodžer, svestan svoje snage i svestan da je to trenutak, da su takve trenutke imali drugi pre njega i imaće ih posle njega.

Ne kaljajte njegov talenat.
I, pre svega, ne kaljajte tolike godine detinjstva potrošenog da ostvari svoje snove, umesto da čeka da mu te snove kupi tata.

     *     *     *

субота, 02. јул 2011.

NE ČUVA BOG TORBU NO TVRDA KANAPA

     *   *   *

Mislim da prvo treba pogledati sliku:

Pogodi ko dolazi iz pravca Beograda

Ova slika je napravljena iz auta, sa mesta vozača, dakle -  ovakav pregled ima vozač kada iz Solunske ulice, kod restorana E94, izlazi na međunarodni put.

U zdravim društvima ovako nešto bilo bi dovoljno za otkazivanje  poverenja mnogima. Ja verujem da bi i kod nas bilo nekih dešavanja kad bi se za ovo znalo. Odgovorni su verovatno neobavešteni, jer - otkud prilika da ovo vidi, recimo, predsednik SO Alibunar? Ili, recimo, predsednik Saveta MZ?
Ti ljudi, zbog nebrojenih obaveza, verovatno nikad nisu prošli ovim putem.
Sklon sam da poverujem da bi na ovo reagovali i neki inspektori, putari, komunalci i slični, samo kad bi imali vremena da rade svoj posao.

Zato sam danas odlučio da im pomognem, uzeo trimer i pokosio travu.
Sad je pregled malo drugačiji:

Pogodi da li je ovaj kombi bio ovde pre petnaest minuta

Neću da kažem da sam baš napravio park.

Ali, ovde je prošle godine jedan biciklista naleteo na šleper i teško nastradao. Ne želim da pobrojane funkcionere sutra zaboli herc kad bi, ne daj Bože, neko drugi ovde uleteo pod šleper.

Jer, kako kaže moja mama:
Ne čuva Bog torbu, no tvrda kanapa!




     *   *   *

субота, 18. јун 2011.

USLOVI ILI TRUD

Kad god od nekoga čujem da ne postoje uslovi da se nešto uradi, a to u Srbiji čujem svakodnevno, dobijem želju da mu ovu sliku gurnem pod nos dok ne nauči napamet svaki piksel!




Ovde klikni da vidiš sliku u punom formatu.

          *     *     *

среда, 15. јун 2011.

OČISTIMO SRBIJU (slobodno dodati od koga)

Svašta se može pročitati na zvaničnim internet prezentacijama opštine i Mesne zajednice.
Ja iskreno mislim da oni nas zajebavaju.



Predlažem liderima u regionu da ove kućice u cveću zaštite kao naš brend. Ako budu odugovlačili, mogli  bi 
Amerikanci ili Japanci, koji nikad sami nisu nešto smislili, 
ukrasti ovu ideju za dekoraciju gradskih naselja.

Čak i dvogodišnja deca umeju da osete gde šta smeju da urade. Tako i ova, intelektualno ne mnogo zrelija vlast, vidi da može da priča o stvarima zbog kojih bi im  u svesnijim sredinama muda bila duboko u procepu.

Hvalili su se sa dva miliona za rekultivaciju deponije, i ona se samo širila naredne dve godine, na jezero, njive, dvorišta. 
Sad se hvale sa novih pet miliona koje su dobili da naredne dve godine ne urade ništa.

Može im se. I kroz nove dve godine niko im neće prebaciti zbog nerada i nesposobnosti.

Stado inače služi za šišanje tri tačke


    *     *     *

уторак, 14. јун 2011.

KO JE KOME POMOGAO


Dugo nisam pisao na blogu. 
Bilo je drugog posla; a bilo je i odmaranja.
I, čim mrdneš iz Srbije, vidiš koliko je Ajnštajn u pravu..
I vreme je relativno. Ne mislim, pritom, da je kod njih već podne kad je kod nas jedanaest sati. Ne mislim ni da je vreme kod nas usporilo. Mislim da kod nas vreme teče u suprotnom pravcu.
Teorija relativnosti doživeće reviziju. A mi nismo razumeli ni beta verziju; kao ni štošta drugo.

Ako ne znamo šta je Sibir i ne razumemo ga, otići ćemo tamo u majici bez rukava i vrlo brzo se smrznuti. Ako ne razumemo močvaru, začas ćemo stradati od malarije, aligatora...
Ako ne razumemo svet u kome živimo, kakve su nam šanse da jednog dana živimo dostojno čoveka?
Ako lažemo sebe, ako pokušavamo da lažemo druge (pokušavamo, jer su naše laži smešne), ako izmišljamo,  dorađujemo i kitimo mitove,  kako mislimo da ostvarimo srećno društvo?
Ako brujimo o liderstvu, a lideri smo samo u korupciji, bedi i prljavštini, kako ćemo ispoljiti želju da napredujemo?

Pre nekoliko dana, na Zejtinliku, srpskom vojničkom groblju u Solunu, čuo sam, otprilike, ovo:
U proboju Solunskog fronta poginulo je više od osam hiljada Srba, oko sedam hiljada Francuza, toliko Britanaca, Rusa, Poljaka... Dakle, nas najviše! A oni nam vraćaju bombardovanjem!
Podaci, uglavnom, stoje. A dodatno naravoučenije?
Otprilike, mi njima pomogli, a oni nama tako.

Posmatrajmo sve u svetlu još nekih činjenica.
Solunski front (jedan od manjih u I svetskom ratu) osnovan je željom saveznika da pomognu Srbiji da se odbrani od Austrougarske (kasno), i radi oslobađanja Srbije.
Savezničke snage na frontu 1917. godine činile su: 7 britanskih divizija, 6 francuskih, 6 srpskih,, 1 italijanska, 1 grčka i dve ruske brigade, a još dve grčke divizije su naknadno osnovane, kada je prevladala struja premijera Venizelosa, naklonjenog saveznicima, nasuprot kralju Konstantinu I, naklonjenom Nemcima.
Srpske snage  (oko 65.000), činili su vojnici koje su posle povlačenja preko Albanije, izranjavljene, izmorene, gladne i bolesne, dočekali saveznici, nahranili, izlečili, obukli i naoružali.
Sklon sam da ovo vidim kao savezničku pomoć Srbiji, i to širokogrudu, a ne obrnuto.
Da li su imali interes? Bez sumnje.
Samo u jednoj bici na Zapadnom frontu, bici na Marni, između Francuza i Britanaca sa jedne, i Nemaca sa druge strane, poginulo je i ranjeno 500.000 vojnika.. Srbija, pritešnjena Austrougarskom sa severa, Bugarskom sa istoka, Turskom u blizini i neodlučnom Grčkom na jugu – nije učestvovala. Opravdano? Bez sumnje. A da li je imala interes? Bez sumnje!
U rat su se na strani saveznika uključili Amerikanci, Kanađani, Australijanci, Novozelanđani, na raznim frontovima na istoku, Pacifiku, Africi…
Mi nismo učestvovali na tim frontovima. Nismo za to imali snage.
A da li smo imali interes? Bez sumnje.

Strašnu, medveđu uslugu, čine oni koji na ovaj način objašnjavaju narodu naše mesto u svetu.

Kažu, još: A od tih sedam hiljada Francuza samo su pola pravi Francuzi, ostali su Senegalci, Alžirci, iz Indokine... Kažu to oni koji tvrde kako su u Srbiji svi ravnopravni, a uporno dele ljude po Bogu kome se mole, jeziku koji govore, kapi koju nose... Koji kažu za azilante iz Srbije: pa to su Šiptari, Romi...

Srbija nije mogla sama da se odupre Austrougarskoj. Saveznici su to znali, i pomogli su.
I opet je Srbija zemlja koja je dobila najveća teritorijalna proširenja posle I svetskog rata, kao i posle Balkanskih ratova. I puni su pohvale saveznici bili za doprinos srpske vojske zajedničkoj pobedi.

Probajmo da shvatimo to zajedništvo! Čak i ako smo im pomogli.




     *     *     *

среда, 11. мај 2011.

"ZAŠTO SAM SE POSRAO NA VLASTITI ŽIVOT"

Da li to vredi probati nešto u ovoj poslednjoj evropskoj vukojebini?

Pre neki dan sam pisao o tome kako je za nekoliko godina smetlište "zagazilo" 50m dublje u jezero koje snabdeva vodom bunare našeg komunalnog preduzeća.

Vlasti su izgleda "shvatile" da je vrag odneo šalu, pa su naredili bacanje smeća na drugu stranu, na put, njive i obližnje ekonomske objekte. Evo slike:

Pod tako lepim nebom!

Svako normalan reći će da ovo nije smešno.
Ali, mi odavno nismo normalni! Mi smo najsmrdljiviji budžak Evrope, sklonište za otpad svake vrste, naročito ljudske.

A naslov?

To je pozajmljeni naslov, NASLOV PISMA ministru za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje, koje možete pročitati ovde.

     *     *     *


среда, 04. мај 2011.

SEDAM GODINA

Napraviću izuzetak i na blogu objaviti fotografiju koja nije moja.
Tačnije, napravio sam je od dva satelitska snimka, jednog iz maja 2002. godine, drugog iz aprila 2009.


Tamna površina na slici je voda, jezero na prostoru između Bloka 20 sa jedne strane, Terzićevih ekonomskih objekata i farme tovnih pilića sa druge, zadruge "Megaagrar", "BK sirovina", pumpe "Cargas" uz međunarodni put sa treće strane i onog većeg dela Banatskog Karlovca.

Ružičasti deo koji se proširio na račun jezera jeste najmanje ružičasti deo  Karlovca, smetlište, deponija ili kako hoćete.

U naznačenom periodu smetlište je ušlo 50 (pedeset) metara dublje u jezero.

Dva meseca pošto je napravljen drugi snimak, opština je dobila novac za izradu projekta izmeštanja i rekultivacije deponije. Od tada je prošlo dve godine, i jedino u šta možete da se kladite je da je jezero kraće za dodatnih  petnaestak do dvadeset metara.

Na sledećoj slici možete videti satelitski snimak groblja u Karlovcu iz dva pomenuta perioda.


Na drugoj slici se vidi da su na levoj strani groblja otkupljene bašte i kompletno popunjene.
Desna i donja strana su "obnovljene" maksimalno.  Ako kliknete na sliku, videćete mnogo bolje ovaj "napredak".

Imate li i vi utisak da se groblje popunjava dva puta brže nego što se jezero smanjuje?

Po proseku godina u kojima se umire brzo i sigurno pretičemo Rusiju i približavamo se Afričkim zemljama.

     *     *     *

Evo još jedne slike, na kojoj je čitav Banatski Karlovac sa dve obeležene tačke:


Na slici levo zaokružena je lokacija deponije i jezera, u sredini je vodotoranj i bunar kod zgrade MZ.
Rastojanje između desne obale jezera i bunara iz kojeg karlovčani piju vodu je svega 400m (četiristotine metara)!

Ko je završio osnovnu školu, trebalo bi da zna šta su spojeni sudovi, a ako još živi u Karlovcu, trebalo bi da zna i šta pije iz česme

        *     *     *
Prilično razumem one koji su u vlasti, koji odlučuju o ovim problemima i imaju u rukama novčana sredstva za njihovo rešavanje.

Sredstva im trebaju za teže, što će reći lične, probleme. Možda i za dugove u kladionicama.

Mnogima od njih ovo zadovoljava i zdravstvene i estetske kriterijume, dok su im moralni na nivou situacije.
Koliko cenim njihove sposobnosti, mnogi od njih neće razumeti ni zašto sam ove slike poređao u isti post.

Ja se, ipak, obraćam ostalima.

         *     *     *



недеља, 01. мај 2011.

PISMO IZ BERLINA


Ovo sam našao, pročitao i ovo je moj prvomajski poklon onima koji nemaju naviku ili priliku da prate neke medije.

Pismo je napisano iz Berlina, a namenjeno je onima koji se samoproglašavaju liderima, bilo da to rade u Beogradu, Zagrebu, Podgorici ili Sarajevu... Ili šire.
Ili uže, lokalno.

I, sa moje strane, ovo nije zalaganje za Jugoslaviju državu, ovo je promocija Jugoslavije ideje, kao što je Evropa ideja, kao što je čovečanstvo ideja.


Nećete nas zaustaviti, nećete nas obustaviti, nećete nas se rješiti, nećete nas se otresti, jer smo mi iznikli poput klica između vaših njedara koja su nas dojila kapima nevinog majčinog mlijeka, koje ne zna za nepravdu, koje ne zna za naciju, koje je, za razliku od vas, toplo i ukusno. Zauzimat ćemo sve više mjesta u vašem usko definiranom prostoru. Prelazićemo nečujno lebdeći preko vaših ishitreno povučenih granica, koje za nas predstavljaju samo oznake vaše skučene perspektive i vašeg neznalačkog i ograničenog viđenja pravog stanja stvari. Nećete nam zabraniti da se služimo srbizmima ili hrvatizmima ili turcizmima ili svim drugim izmima, jer su oni izrasli u nama i ne daju se više iščupati iz naše duše, jer sve dok mi živimo, živet će i oni u nama i dalje rasti i razmnožavati se kroz nas. Nema takvog genocida koji bi mogao da nas u tome spreči. Ne damo se suzdati i obuzdati vašim borniranim jezičkim i fizičkim pretnjama, vašim denuciranjem i omalovažavanjem čovječnosti. Ne damo se uplašiti vašim zajedenim profašističkim negiranjem genocida, vašim ogoljelim rasizmom i kobnim zamagljivanjem istine o masakrima koje su počinili vaši vladari, vaši generali, vaši ideologijom mržnje nakljukani vojnici, jadnici koji su bezglavo srljali u vaše iskopane jame za zataškavanje zločina.
Mi se zgražamo pred vašim ciničnim ograničavajućim bodljikavim žicama koje su samo pokazatelj vaših uskuhalih, patoloških, bratoubilačkih osjećaja iz pomanjkanja samopouzdanja. Bez dostojanstvenosti čulite iza vaše bodljikave žice, predstavljajući si da se nalazite van nje, ali vi ste unutar nje. Ona vam okružuje glavu i misli kao kruna na glavi kralja tamnice. Ograničeni osjećaji, ograničeni pokreti, ograničene misli, ograničena zbiljnost, ograničena pjesma, ograničena budućnost, ograničena istina.
Nema te sile koja će nas zaustaviti da vam predočimo tu bodljikavu žicu, da vam otkrijemo vašu kronično bolesnu dušu, da vam raskidamo vašu projektiranu državu neznanja i klanja i nepoimanja onog što se dešava u vama i oko vas. Vi ste u suštini stvari jadnici i bijednici, a pritom ste tako drski i uobraženi kad zahtjevate da vam pripada i ono što vam nikada neće pripadati, a to je naše pravo na besedu, na ukazivanje na ono što vidimo, na izgovor onoga što mislimo, za iskaz onoga što je neizrečeno.
Izbrisat ćemo vaš kontrolni mehanizam koji se sastoji od poricanja neograničenosti ovog sveta. Nećete nam zabraniti da razmjenjujemo stavove preko granica vaših dosadnih, jednodimenzionalnih interpretacija stvarnosti. Vaše ograničavajuće mišljenje nam je samo podstrek za još veći napor u daljem opisivanju i otkrivanju vašeg pravog lica. Nećete nas sprečiti u izgradnji novih sprava za neograničeno projiciranje novih predstava i viđenja sadašnjosti i budućnosti. Nećete nam onemogućiti da izgradimo razgraničeno umno pozorište, u kojem ćemo proizvoditi duhovite komade izrasle iz iskustava sadašnjice, koje ćemo u određenom činu peripetirati i napraviti odlučujući preokret najpre u naših mislima, a onda to primenjivati i u našoj svakodnevnici.
Vaša drskost, koja podsjeća na dosetke balavaca u punoj vojnoj opremi za juriš na nevino stanovništvo naših zemalja će se srozati kao kula od karata pred razbistrujućim vetrom naših reči i misli. Nećemo vam dozvoliti da zaposednete sve one pojmove zajednice kao što su mi, vi, oni. Nećemo vam dozvoliti da nam dodeljujete ni glavne ni sporedne uloge u našim školskim knjigama.
Dosta nam je vaših promašaja koji predstavljaju negiranje volje u izgradnji čovečne zajednice. Dosta nam je vaših iskrivljenih licemernih naličja koja nas podsjećaju na nakaze koje su se konačno dočepale vlasti, pa sprovode brisanje svih humanističkih portreta iz društvenog kataloga zajednice naših naroda i narodnosti. Ne damo da nam namećete umne i duševne uzde protiv razmene mišljenja i ideja na našim jugoslavenskim jezicima, koji su stoljećima rasli, međusobno se izgrađivali, nadopunjavali i obogaćivali. Nećete nam ukrasti to stečeno bogatstvo besede i znanja. Nemate sredstava da nam postavite zamku na proplanku vaše malodušne savesti, da nam nametnete vaše jezične omče i brnjice protiv slobodnog govora. Budale ste vi ako mislite da ćete nas sputati da pobegnemo od smrada vašeg jednodimenzionalnog etničkog brloga. Varate se ako se nadate da ćete nas zaustaviti u izgradnji zajednice svih tih naroda i narodnosti naših zemalja i domovina. Nemate šanse pred našim vizijama zajedničkog života, zajedničkog jezika, zajedničkog privređivanja i zajedničke domovine Jugoslavije. Nemate snage za suzbijanje te rodoljubive odanosti jugoslavenstvu.

EDUARD BRAUNER
Berlin, 27. april 2011.

четвртак, 28. април 2011.

JUNACI IZ PODRUMA

Na zvaničnom sajtu MZ Banatski Karlovac, gomila likova koja nema svoj život već živi tuđe kroz izmišljena imena, koja nema šta da kaže, pa i to što nema ne sme da kaže ako se ne sakrije iza pseudonima, - u nedostatku ideja i snage da svoje frustracije projektuje na mene iskoristila je poslednji argument - administratora sajta i tim argumentom pobedila moje argumente.
Sada na sajtu opljačkane građane, čijoj su pljački svesrdno pomogli, jednoglasno upućuju na berbu travki kako bi preživeli.
Kako nema sabotaža poput nekada mojih, stižu samo "telegrami podrške", vidim da su uspeli.

Tim više me iznenadilo što su me neki borci za opštu stvar na fejsbuku, koji ne smeju da se predstave i pored ubedljive pobede na sajtu MZ i izborima, prepoznali kao opoziciju njihovoj pravednoj borbi protiv nekih dilera trave, cveća itd.

U stvari, da ne grešim dušu, predstavili su se kao Albert Ajnštajn. Bio sam na njihovom zidu na fb, izuzetno je sadržajan,  desetak puta pise CICOVIC, a onda i nekoliko puta i IVANA, STRAHINJA, jednom čak i CMOK.

Oni tako diluju poslednjr mrvice homo sapiensa u sebi.

Ne verujem da ima potražnje!

Like je uzeo nik Albert Ajnšatajn, valjda da bi svojim pametnim opservacijama dao naučno pokriće!?

Polemiše sa nekim ko se zove A gde ću ja, pokušavajući da mu pogodi kršteno ime, a moje mu je jedno od opcija.

Alberte!
Za razliku od Einsteinove, tvoju sam teoriju elaborirao. Ne istupam protiv nje, protiv nje su, ionako, i razum i vreme i Einsteinova teorija... I Frojdova...  Ne verujem da je tim veličinama potreban moj doprinos.
To što sa svojim društvom imaš radio Milevu ne čini te bližim Ajnštajnu.

Ime se može izmisliti, slagati, promeniti, odreći ga se... Ti to radiš čitavog života, je l' da?

Moje mišljenje možeš da čuješ direktno, pod mojim imenom, pitaj slobodno, možeš i pod pseudonimom, ako ne smeš da se predstaviš.

Hoću da ti pomognem.

петак, 22. април 2011.

PANJEVI

Kako Predsednik voli da kaže, mi smo lideri u regionu. U širokom spektru delatnosti.
Jedna od omiljenih, (karakteristično za "izgrađena i bogata" društva) jeste divlja seča šuma, parkova, drvoreda, usamljenih stabala...

Evo šta ostaje iza nas. (Panjeve koji statiraju unutar nekih institucija nisam želeo da slikam).









Ovo je samo deo.

Kao i sve fotografije na blogu, i ove su iz moje galerije i iz lokala, konkretno iz Dola.

        *   *   *


субота, 16. април 2011.

INSAJDER Б...К....

Danas sam u svom poštanskom sandučetu pronašao letak u čijem se zaglavlju nalazio meni drag logo, INSAJDER.

To je ona poznata TV emisija u kojoj jedna hrabra devojka, Brankica, razotkriva najopasnije kriminalce, one koji imaju logističku, ortačku, ideplošku itd podršku u najvišim vrhovima vlasti ovog našeg tamnog vilajeta.

Onda sam se razočarao, u rukama sam držao prazan i ružan falsifikat, kojeg ni curice koje su pisale nisu smele da potpišu. Infantilan tekst,  napisan rečnikom manekena koji misli da je regionalni lider.
Ne bih ništa ni komentarisao da nisu dirnuli u ljutu ranu: oni će da izmeste deponiju!


Pa oni su je već izmestili: još dublje u jezero koje podzemnim žilama puni bunare iz kojih se snabdeva gradski vodovod, još bliže legalno podignutim porodičnim kućama, još bliže farmi tovnih pilića koja legalno radi, na asfalt, tako da ne može ni da se prođe (sliku od zimus imate u jednom od prethodnih postova, sad samo nema mraza i snega, pa se bolje vidi i više smrdi).

Da li je pisac ovog pamfleta kojeg je ubacio u moje poštansko sanduče glup, ili misli da sam ja glup, kad sebi stavlja u zaslugu to što se Karlovčanima ne odbija samodoprinos?
Pa, insajderi, samodoprinos se izglasava na referendumu, vi ste to i pokušali (bar ste potrošili novac za njegovu organizaciju), ali ste od građana dobili korpu.
Budite nedvosmisleni - hvalite se ili se žalite?

Ne bih da me neko pogrešno razume, ne pada mi na pamet da branim likove koji su u letku bili njihova tema, jer ne mogu da branim stranku čiji su članovi slavili u kafanama onog dana kada je ubijen prvi i jedini demokratski premijer ove zemlje. Ovih dana sam, inače, polemisao sa ljudima za koje sam mislio da su meni sličnih moralnih načela jer su likovali na vest o smrti Brane Crnčevića (koga, doduše, niko nije ubio, sam je u sebi, kad se dohvatio "odbrane" srpstva, ubio pesnika koji i nije bio tako loš).

Znam da je negativna selekcija učinila svoje, da su nam udžbenici istorije, ekonomije, prava, etike - nakaradni, da se samo kroz tu prizmu može shvatiti neshvatljiva podrška koju imaju (bolje: koju su imali)  u biračkom (bolje: glasačkom) telu.

Ali, i oni treba da znaju da na mene ne mogu da računaju.



понедељак, 11. април 2011.

O LEPŠIM TEMAMA




Ni ove slike nisu uvezene, iz našeg su atara!


*     *     *

субота, 09. април 2011.

LAKO JE JAPANCIMA

Lako je, dakle, Japancima, oni žive u idealnim prirodnim uslovima...


Osim svetske zavere, protiv nas se i Bog zamerio, nije nam dao plodnu zemlju, pitku vodu, plovne reke, šume i rude, posadio nas van svih svetskih puteva, dao nam vulkane, zemljotrese, cunami.

Sreća, bar nam je dao da sami biramo vlast, tako da smo lideri u regionu, a i šire!

среда, 06. април 2011.

I posle svega spremni za dogovor!

Radnici Banata, koji već deseti dan štrajkuju ispred fabrike, odlučili su da, ponovo, odu na pregovore sa poslodavcem pokušavajući da nađu rešenje za izlazak iz štrajka. U saradnji sa predstavnicima Samostalnog sindikata zaposlenih Vojvodine definisali su uslove pod kojima će okončati štrajk.

Zahtevi koji su definisani su, pre svega, vraćanje štrajkača u okvire fabrike, isplata drugog dela plate za februar i pola plate za mart mesec tekuće godine, kao i da se poslodavac jasno opredeli i definiše o njegovim mogućnostima uplate penzionih i socijalnih doprinosa za radnike.

Ukidanje suspenzija radnicima, koji su u štrajku je preduslov postizanja bilo kakvog dogovora. Prema oceni predsednika Izvršnog odbora sindikata, Miodraga Bradonjića, donošenje odluke o suspenziji je bio pokušaj demonstriranja sile od strane poslodavca i zastrašivanje i onih koji su u štrajku i onih koji su trenutno na radnim mestima, jer suspenzijama nije bilo mesta.

Bradonjić je, takođe, izjavio da je sve što je, do sada u vezi sa ovim štrajkom urađeno, urađeno u skladu sa važećim zakonom o štrajku i da su radnici zakon ispoštovali što se ne može reći za drugu stranu. “Poslodavac je u više navrata napravio povredu zakona o štrajku samim tim što nije utvrdio minimum procesa rada, na čemu smo mi iz sindikata jako insistirali.“ - dodao je Bradonjić.
Ukoliko do dogovora sa poslodavcem ne dođe zaposleni najavljuju da su spremni na radikalizaciju štrajka.

уторак, 15. март 2011.

недеља, 13. март 2011.

TRAGIKOMEDIJA KOJU SMO ZASLUŽILI


Već sam pisao o zvaničnoj internet prezentaciji MZ Banatski Karlovac, o tome kako je solidno napravljena i kako je obećavala, kako je u startu gotovo svakodnevno ažurirana novim sadržajima, kako je pokrenula živu razmenu ideja na forumu, dok nekima nije zasmetao višak pismenosti i objektivnosti.

Kako sada izgleda ovaj medij za koji je iz budžeta izdvojeno 200.000 dinara?

Mesecima, na naslovnoj strani nema nove vesti, već se dve-tri bajate vrte sve vreme.

To što su bajate I nije najbolnija tačka naše stvarnosti.


Na naslovnoj strani, u obećavajućoj rubrici " Razvoj i investicije", a pod poetskim naslovom "Praznik za čula", mesecima se vrte ovi biseri:

У организацији Удружења грађана „Лидер+“ Банатски Карловац, у петак и суботу одржане су изложба и конференција чији је циљ био подстицање руралног развоја...
Конференцију је, у петак на Девојачком Бунару, отворио председник СО Алибунар Душан Јовановић подржавши овакве и сличне подухвате који воде отварању нових радних места и запошљавању. 
Подсетимо да је Европска унија за реализацију 32 пројекта у оквиру Програма „Јачање дијалога између организација цивилног друштва Србије и ЕУ“ издвојила 3,5 милиона евра, а од тога је удружењу „Лидер +“ припало 73.000 евра.


Šta pada u oči u ovih svega nekoliko redaka?

Prvo, predsednik SO je podržao projekat organizacije  „Лидер+“, kao da istu vodi njegov rođeni brat! Nesebično!

Drugo, otkad takvi poduhvati i takvi ljudi vode отварању нових радних места и запошљавању, iz  Karlovca je u izmešten pogon za izradu gajbica, klanica mesecima ne isplaćuje plate radnicima i malo-malo pa ne radi, "Peščara" je podelila radne knjižice traktoristima... 
I, kako sami navode na svom sajtu  http://leader.org.rs/map/ "Према подацима АПВ из 2005. стопа незапослености је 35,92%. Према најновијим подацима из РЗТР стопа незапослености је 46,7%." Ako isti nastave da nas zapošljavaju, u Karlovcu će primanja imati samo penzioneri, redukovana i na ograničeno vreme.

Treće, seća li se neko postupka dodele 73.000 eura pomenutoj organizaciji i ko je još učestvovao na konkursu za dodelu istih?


Sledeći tekst još duže se vrti na naslovnoj strani sajta MZ, a naslov još više miriše na začine iz demagoške kuhinje regionalnih lidera "Lek protiv siromaštva – počeo otkup bilja"
Evo samo jedne rečenice o razvoju i investicijama za ljubitelje redovne zarade:

Љубитељи природе, свежег ваздуха, шетње, редовне зараде и брзе исплате имају шансу да из природе уберу и до 2.500 дин за дан!

No comments!

Žao mi je što nisam kao filantropi koji nude redovnu zaradu, ali ako ima neko kome nije jasno šta je ovde jadno, ponižavajuće, tragično-smešno... Onda taj, čak i ako je gladan,  ima previše u odnosu na to koliko je zaslužio.

петак, 11. март 2011.

Facebook rat

Ovih dana smo bili svedoci facebook rata između OO SNS-a, sa jedne, i OO DS-a, sa druge strane.

Potpuno je normalno da opzicija kritikuje kao što je normalno da se vlast brani, ali specifičnost naše situacije je način na koji se to radi. Odsustvo tolerancije je nešto što je karakteristično za srbijansko društvo pa se ni u ovom slučaju ne može očekivati nešto drugo, ali odsustvo elementarne pristojnosti je trgično.

I pored gomile lokalnih problema, koji su sve izraženiji, SNS se malo kad osvrne na iste. Uglavnom se sve svodi na napade u kojima se može videti lični animozitet, „prozivanje“ za greške roditelja...

Međutim, ono što mnogo više zabrinjava jeste odgovor lokalne vladajuće partije. Primitivizam, prostakluk, bahatost i nepismenost je toliko otužna i izuzetno poražavajuća za sve građanje opštine Alibunar a posebno za članove DS-a! Tako se na profilu DS-a moglo pročitati sledeće:

SNS ODUSTAJE OD MITINGA!!.. A bas smo se potresli... Toliko gospodo o doslednosti te kvazi stranke medicinskih fenomena tj ljudi koji lutaju bez mozga. Stiropor u soske,pokrivanje usima I psssst..... Izbori ce biti kad mi kazemo. Jasno?!

Ili:

Od "juce" je SNS krenuo u "pocetak kraja" kako su naveli nase vlasti... Ako se po jutru Dan poznaje vladacemo do 2042 god... A KO da nas zameni?!., sektas I bratija!. Onaj sto je pajao Studentima stipendije I to priznao na sudu da ne bi otisao u zatvor...onaj sto je Proleteru okrao telefonski broj. "zlatne ruke" on ima., sto okom vidi to rukom dohvati.

Strašno je to što najveća stranka u našoj opštini, proevropski orjentisana (bar načelno), stranka koja se hvali svojim mladim, perspektivnim i obrazovnanim članstvom nema nekog pismenog, nekog ko bi mogao da, ovih par rečenica, napiše na pristojnom srpskom jeziku. Tužno je što vladajuća stranka nema, niti jedno, delo iza sebe, kojim bi mogla da se pohvali i time ućutka sve kritičare.

Samo, postoji jedna pozitivna stvar u ovome. Konačno su prestali da koriste zvanične sajtove lokalnih institucija kao svoja partijska glasila i da se, pod nadimcima: majstor, sampita, admin, DSovac, vutra itd., obračunavaju sa političkim oponentima i građanima koji ne misle kao oni. Sada za to imaju svoj facebook profil.

четвртак, 03. март 2011.

RAZLIKE

Znam da je pao sneg i sakrio mnogo toga.
I da nam je mnogo lakše da ćutimo i ne činimo ništa.

Lično mislim da se mnogo toga može promeniti, mada  mnogi, pa i dobronamerni, kažu: "Nas nije moguće promeniti!"

Možda je to jedan ukorenjeni pogled na svet...

Na ovom mestu vidite kako izgleda jedan drugi pogled na život!

*   *   *

среда, 23. фебруар 2011.



NE BRINU ME ONI KOJI ČINE ZLO

NEGO ONI KOJI TO POSMATRAJU

I NE ČINE NIŠTA


Albert Ajnštajn


***

понедељак, 07. фебруар 2011.

MALO LEPOTE

Ice Age: The Meltdown






Više slika i u punom formatu na OVOM MESTU!

уторак, 01. фебруар 2011.

ZAŠTO SMO DOBILI DVA MILIONA?

Moram da se pohvalim da sam imao telefonski poziv iz kancelarije Predsednika Republike, a povodom mog pisma koje sam objavio 11. januara na ovom blogu.

Želim, pre svega, da iznesem pozitivno zapažanje:
     Predsedniku je, za razliku od njegovih vojnika, barem stalo da ostavi dobar utisak!
     U svetlu poznate činjenice ko je imenovao mandatara za sastav vlade, i ko je odobrio postavljanje svih   ministara, barem iz redova Predsednikove stranke, zamislite kako bi izgledalo da nas je malo više koji zahtevamo odgovornost onih koji su zaduženi da raspolažu našom budućnošću.

Stvarnost je, nažalost, gorča od moguće, da ne kažem gorča nego što je moguće!

Kancelarija Predsednika je kontaktirala MZ i saznala da je novac namenski utrošen, za izradu projekta sanacije i rekultivacije divlje deponije u naseljenom mestu Banatski Karlovac, da je konkurisano za novih jedanaest miliona dinara koji su potrebni za realizaciju projekta, ali da novac nije dobijen.

Uzmimo zdravo za gotovo da onih dva miliona nisu nenamenski spiskana, da projekat zaista postoji (valjda bi trebalo da ga je lokalna vlast predstavila svojim biračima, ako ne svim građanima), i da je, zaista, ostala bez potrebnih sredstava za nastavak posla.

Recite da sam u krivu, ali, zar ovo ne znači da je Vlada, inače lider u regionu, bacila dva miliona dinara da nam pokaže šta bi bilo kad bi bilo, a šta inače ne može da bude?

Da citiram narodnog pesnika: "Šta ćeš, jadan, na Moravu, kad ne znaš da plivaš!?"

четвртак, 27. јануар 2011.

EKOLOŠKI POKRET


Banatski Karlovac je, kao i čitava opština Alibunar, predodređen da svoje razvojne šanse traži u turizmu, poljoprivredi i eventualno prehrambenoj industriji.
Za bilo koju od ovih opcija da se opredeli, ova zajednica je prisiljena da prethodno obezbedi nužne ekološke preduslove. U ovakvu životnu sredinu turisti neće dolaziti, niti će odavde neko hteti da kupi hranu.
Crne tačke naše ekologije naročito su vidljive u Karlovcu, i sve su nezaobilazne i locirane uz međunarodni put, počev od divlje deponije, preko stovarišta sekundarnih sirovina do smrdljivih kloaka na izlasku prema Vršcu, u koje se izlivala kanalizacija sa farme svinja.
Rešavanje ovih problema ne zahteva mnogo novca iz budžeta, jer je svaka firma u obavezi da drži pod kontrolom emisiju zagađivača, a kad je u pitanju divlja deponija, sve ide na ruku rešavanju, jer su i zakoni u tom pogledu jasni, postoje rešenja inspekcijskih organa, od opštinskih do republičkih, čak je vlada i finansijski podržala dislokaciju i rekultivaciju objekta.
Nameće se prost zaključak: lokalna vlast je ili zlonamerna ili nesposobna, i u tom smislu ista kao sve koje su joj prethodile, i po svemu sudeći ista kao ona koja će je naslediti.
Oni će dozvoliti privatnom vlasniku klanice da ne plaća obavezne doprinose državi, da ne isplaćuje plate zaposlenima, čak će umesto njega plaćati nekom crkavicom te nesretnike kako bi ponovo došli da mesecima rade bez naknade.
Oni će dobiti novac od Republike da urade projekat sanacije i rekultivacije prostora na koji su smestili deponiju, a onda skoro dve godine neće mrdnuti prstom da nešto urade, niti ih iko pita šta su sa novcem uradili.
Očigledno je da na lokalnu vlast treba izvršiti pritisak da svoj posao radi.
Pritisak pojedinca, bez podrške osiromašenih i anesteziranih građana, teško da može dati rezultate.
Nužno je organizovati se i na inertne i okoštale institucije lokalne vlasti delovati zajednički.
Takvo jedno udruženje, neprofitno i nepolitičko, mogao bi niti EKOLOŠKI POKRET.
Ekološki pokret već postoji u opštini, mada je njegov rad poslednjih godina zamro. Treba ga podržati i pokrenuti da radi.
Kako je Karlovac u posebno teškoj situaciji, može se organizovati i mesni ekološki pokret, ukoliko ima dovoljno zainteresovanih.
Kada sam ja pošao u školu,  OŠ „Dušan Jerković“ imala je 1008 đaka. Danas nema ni polovinu tog broja. Hajde da se potrudimo da barem to malo dece izraste u zdrave ljude.

Hajde da napravimo pokret koji neće skupljati članarinu, neće tražiti i rasipati donacije, koji će funkcionisati na entuzijazmu i svesti da imamo obavezu prema deci koja dolaze.

Pozivam one koji bi da se uključe u rad Ekološkog pokreta Alibunar, ili bi želeli da formiramo pokret u Banatskom Karlovcu,  da mi se radi dogovora jave na blog ili na e-mail strahinjavlajovic@gmail.com, telefonom ili lično.

понедељак, 24. јануар 2011.

UKRATKO


Posle kratke pauze vratila nam se zima. 
Pao je novi sneg i Karlovac je ponovo čist i beo. Ispod nove fasade ostao je stari sadržaj -  za nečije estetske, zdravstvene, moralne i ostale kriterijume sasvim zadovoljavajući.

Neko je bio vredan i na internet okačio prezentaciju Kinološkog društva Banatski Karlovac. Imate link dole desno, samo potražite Rokijevu sličicu.

Pismo koje sam poslao Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i ostalim institucijama od Saveta MZ do Predsednika Republike, zavredelo je samo jedan odgovor.
Taj jedan odgovor, međutim, ne zavređuje prostor na mom blogu.