USLOVI ILI TRUD

Kad god od nekoga čujem da ne postoje uslovi da se nešto uradi, a to u Srbiji čujem svakodnevno, dobijem želju da mu ovu sliku gurnem pod nos dok ne nauči napamet svaki piksel!

Ovde klikni da vidiš sliku u punom formatu.

          *     *     *

OČISTIMO SRBIJU (slobodno dodati od koga)

Svašta se može pročitati na zvaničnim internet prezentacijama opštine i Mesne zajednice.

Ja iskreno mislim da oni nas zajebavaju.

Predlažem liderima u regionu da ove kućice u cveću zaštite kao naš brend. Ako budu odugovlačili, mogli  bi 

Amerikanci ili Japanci, koji nikad sami nisu nešto smislili, 

ukrasti ovu ideju za dekoraciju gradskih naselja.

Čak i dvogodišnja deca umeju da osete gde šta smeju da urade. Tako i ova, intelektualno ne mnogo zrelija vlast, vidi da može da priča o stvarima zbog kojih bi im  u svesnijim sredinama muda bila duboko u procepu.

Hvalili su se sa dva miliona za rekultivaciju deponije, i ona se samo širila naredne dve godine, na jezero, njive, dvorišta. 

Sad se hvale sa novih pet miliona koje su dobili da naredne dve godine ne urade ništa.

Može im se. I kroz nove dve godine niko im neće prebaciti zbog nerada i nesposobnosti.

Stado inače služi za šišanje tri tačke

    *     *     *

KO JE KOME POMOGAO

Dugo nisam pisao na blogu. 

Bilo je drugog posla; a bilo je i odmaranja.

I, čim mrdneš iz Srbije, vidiš koliko je Ajnštajn u pravu..

I vreme je relativno. Ne mislim, pritom, da je kod njih već podne kad je kod nas jedanaest sati. Ne mislim ni da je vreme kod nas usporilo. Mislim da kod nas vreme teče u suprotnom pravcu.

Teorija relativnosti doživeće reviziju. A mi nismo razumeli ni beta verziju; kao ni štošta drugo.

Ako ne znamo šta je Sibir i ne razumemo ga, otići ćemo tamo u majici bez rukava i vrlo brzo se smrznuti. Ako ne razumemo močvaru, začas ćemo stradati od malarije, aligatora...

Ako ne razumemo svet u kome živimo, kakve su nam šanse da jednog dana živimo dostojno čoveka?

Ako lažemo sebe, ako pokušavamo da lažemo druge (pokušavamo, jer su naše laži smešne), ako izmišljamo,  dorađujemo i kitimo mitove,  kako mislimo da ostvarimo srećno društvo?

Ako brujimo o liderstvu, a lideri smo samo u korupciji, bedi i prljavštini, kako ćemo ispoljiti želju da napredujemo?

Pre nekoliko dana, na Zejtinliku, srpskom vojničkom groblju u Solunu, čuo sam, otprilike, ovo:

U proboju Solunskog fronta poginulo je više od osam hiljada Srba, oko sedam hiljada Francuza, toliko Britanaca, Rusa, Poljaka... Dakle, nas najviše! A oni nam vraćaju bombardovanjem!

Podaci, uglavnom, stoje. A dodatno naravoučenije?

Otprilike, mi njima pomogli, a oni nama tako.

Posmatrajmo sve u svetlu još nekih činjenica.

Solunski front (jedan od manjih u I svetskom ratu) osnovan je željom saveznika da pomognu Srbiji da se odbrani od Austrougarske (kasno), i radi oslobađanja Srbije.

Savezničke snage na frontu 1917. godine činile su: 7 britanskih divizija, 6 francuskih, 6 srpskih,, 1 italijanska, 1 grčka i dve ruske brigade, a još dve grčke divizije su naknadno osnovane, kada je prevladala struja premijera Venizelosa, naklonjenog saveznicima, nasuprot kralju Konstantinu I, naklonjenom Nemcima.

Srpske snage  (oko 65.000), činili su vojnici koje su posle povlačenja preko Albanije, izranjavljene, izmorene, gladne i bolesne, dočekali saveznici, nahranili, izlečili, obukli i naoružali.

Sklon sam da ovo vidim kao savezničku pomoć Srbiji, i to širokogrudu, a ne obrnuto.

Da li su imali interes? Bez sumnje.

Samo u jednoj bici na Zapadnom frontu, bici na Marni, između Francuza i Britanaca sa jedne, i Nemaca sa druge strane, poginulo je i ranjeno 500.000 vojnika.. Srbija, pritešnjena Austrougarskom sa severa, Bugarskom sa istoka, Turskom u blizini i neodlučnom Grčkom na jugu – nije učestvovala. Opravdano? Bez sumnje. A da li je imala interes? Bez sumnje!

U rat su se na strani saveznika uključili Amerikanci, Kanađani, Australijanci, Novozelanđani, na raznim frontovima na istoku, Pacifiku, Africi…

Mi nismo učestvovali na tim frontovima. Nismo za to imali snage.

A da li smo imali interes? Bez sumnje.

Strašnu, medveđu uslugu, čine oni koji na ovaj način objašnjavaju narodu naše mesto u svetu.

Kažu, još: A od tih sedam hiljada Francuza samo su pola pravi Francuzi, ostali su Senegalci, Alžirci, iz Indokine... Kažu to oni koji tvrde kako su u Srbiji svi ravnopravni, a uporno dele ljude po Bogu kome se mole, jeziku koji govore, kapi koju nose... Koji kažu za azilante iz Srbije: pa to su Šiptari, Romi...

Srbija nije mogla sama da se odupre Austrougarskoj. Saveznici su to znali, i pomogli su.

I opet je Srbija zemlja koja je dobila najveća teritorijalna proširenja posle I svetskog rata, kao i posle Balkanskih ratova. I puni su pohvale saveznici bili za doprinos srpske vojske zajedničkoj pobedi.

Probajmo da shvatimo to zajedništvo! Čak i ako smo im pomogli.




     *     *     *

"ZAŠTO SAM SE POSRAO NA VLASTITI ŽIVOT"

Da li to vredi probati nešto u ovoj poslednjoj evropskoj vukojebini?

Pre neki dan sam pisao o tome kako je za nekoliko godina smetlište "zagazilo" 50m dublje u jezero koje snabdeva vodom bunare našeg komunalnog preduzeća.

Vlasti su izgleda "shvatile" da je vrag odneo šalu, pa su naredili bacanje smeća na drugu stranu, na put, njive i obližnje ekonomske objekte. Evo slike:

Pod tako lepim nebom!

Svako normalan reći će da ovo nije smešno.
Ali, mi odavno nismo normalni! Mi smo najsmrdljiviji budžak Evrope, sklonište za otpad svake vrste, naročito ljudske.

A naslov?

To je pozajmljeni naslov, NASLOV PISMA ministru za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje, koje možete pročitati ovde.

     *     *     *

SEDAM GODINA

Napraviću izuzetak i na blogu objaviti fotografiju koja nije moja.
Tačnije, napravio sam je od dva satelitska snimka, jednog iz maja 2002. godine, drugog iz aprila 2009.

Tamna površina na slici je voda, jezero na prostoru između Bloka 20 sa jedne strane, Terzićevih ekonomskih objekata i farme tovnih pilića sa druge, zadruge "Megaagrar", "BK sirovina", pumpe "Cargas" uz međunarodni put sa treće strane i onog većeg dela Banatskog Karlovca.

Ružičasti deo koji se proširio na račun jezera jeste najmanje ružičasti deo  Karlovca, smetlište, deponija ili kako hoćete.

U naznačenom periodu smetlište je ušlo 50 (pedeset) metara dublje u jezero.

Dva meseca pošto je napravljen drugi snimak, opština je dobila novac za izradu projekta izmeštanja i rekultivacije deponije. Od tada je prošlo dve godine, i jedino u šta možete da se kladite je da je jezero kraće za dodatnih  petnaestak do dvadeset metara.

Na sledećoj slici možete videti satelitski snimak groblja u Karlovcu iz dva pomenuta perioda.

Na drugoj slici se vidi da su na levoj strani groblja otkupljene bašte i kompletno popunjene.
Desna i donja strana su "obnovljene" maksimalno.  Ako kliknete na sliku, videćete mnogo bolje ovaj "napredak".

Imate li i vi utisak da se groblje popunjava dva puta brže nego što se jezero smanjuje?

Po proseku godina u kojima se umire brzo i sigurno pretičemo Rusiju i približavamo se Afričkim zemljama.

     *     *     *

Evo još jedne slike, na kojoj je čitav Banatski Karlovac sa dve obeležene tačke:

Na slici levo zaokružena je lokacija deponije i jezera, u sredini je vodotoranj i bunar kod zgrade MZ.
Rastojanje između desne obale jezera i bunara iz kojeg karlovčani piju vodu je svega 400m (četiristotine metara)!

Ko je završio osnovnu školu, trebalo bi da zna šta su spojeni sudovi, a ako još živi u Karlovcu, trebalo bi da zna i šta pije iz česme

        *     *     *
Prilično razumem one koji su u vlasti, koji odlučuju o ovim problemima i imaju u rukama novčana sredstva za njihovo rešavanje.

Sredstva im trebaju za teže, što će reći lične, probleme. Možda i za dugove u kladionicama.

Mnogima od njih ovo zadovoljava i zdravstvene i estetske kriterijume, dok su im moralni na nivou situacije.
Koliko cenim njihove sposobnosti, mnogi od njih neće razumeti ni zašto sam ove slike poređao u isti post.

Ja se, ipak, obraćam ostalima.

         *     *     *

PISMO IZ BERLINA

Ovo sam našao, pročitao i ovo je moj prvomajski poklon onima koji nemaju naviku ili priliku da prate neke medije.

Pismo je napisano iz Berlina, a namenjeno je onima koji se samoproglašavaju liderima, bilo da to rade u Beogradu, Zagrebu, Podgorici ili Sarajevu... Ili šire.
Ili uže, lokalno.

I, sa moje strane, ovo nije zalaganje za Jugoslaviju državu, ovo je promocija Jugoslavije ideje, kao što je Evropa ideja, kao što je čovečanstvo ideja.

Nećete nas zaustaviti, nećete nas obustaviti, nećete nas se rješiti, nećete nas se otresti, jer smo mi iznikli poput klica između vaših njedara koja su nas dojila kapima nevinog majčinog mlijeka, koje ne zna za nepravdu, koje ne zna za naciju, koje je, za razliku od vas, toplo i ukusno. Zauzimat ćemo sve više mjesta u vašem usko definiranom prostoru. Prelazićemo nečujno lebdeći preko vaših ishitreno povučenih granica, koje za nas predstavljaju samo oznake vaše skučene perspektive i vašeg neznalačkog i ograničenog viđenja pravog stanja stvari. Nećete nam zabraniti da se služimo srbizmima ili hrvatizmima ili turcizmima ili svim drugim izmima, jer su oni izrasli u nama i ne daju se više iščupati iz naše duše, jer sve dok mi živimo, živet će i oni u nama i dalje rasti i razmnožavati se kroz nas. Nema takvog genocida koji bi mogao da nas u tome spreči. Ne damo se suzdati i obuzdati vašim borniranim jezičkim i fizičkim pretnjama, vašim denuciranjem i omalovažavanjem čovječnosti. Ne damo se uplašiti vašim zajedenim profašističkim negiranjem genocida, vašim ogoljelim rasizmom i kobnim zamagljivanjem istine o masakrima koje su počinili vaši vladari, vaši generali, vaši ideologijom mržnje nakljukani vojnici, jadnici koji su bezglavo srljali u vaše iskopane jame za zataškavanje zločina.

Mi se zgražamo pred vašim ciničnim ograničavajućim bodljikavim žicama koje su samo pokazatelj vaših uskuhalih, patoloških, bratoubilačkih osjećaja iz pomanjkanja samopouzdanja. Bez dostojanstvenosti čulite iza vaše bodljikave žice, predstavljajući si da se nalazite van nje, ali vi ste unutar nje. Ona vam okružuje glavu i misli kao kruna na glavi kralja tamnice. Ograničeni osjećaji, ograničeni pokreti, ograničene misli, ograničena zbiljnost, ograničena pjesma, ograničena budućnost, ograničena istina.

Nema te sile koja će nas zaustaviti da vam predočimo tu bodljikavu žicu, da vam otkrijemo vašu kronično bolesnu dušu, da vam raskidamo vašu projektiranu državu neznanja i klanja i nepoimanja onog što se dešava u vama i oko vas. Vi ste u suštini stvari jadnici i bijednici, a pritom ste tako drski i uobraženi kad zahtjevate da vam pripada i ono što vam nikada neće pripadati, a to je naše pravo na besedu, na ukazivanje na ono što vidimo, na izgovor onoga što mislimo, za iskaz onoga što je neizrečeno.

Izbrisat ćemo vaš kontrolni mehanizam koji se sastoji od poricanja neograničenosti ovog sveta. Nećete nam zabraniti da razmjenjujemo stavove preko granica vaših dosadnih, jednodimenzionalnih interpretacija stvarnosti. Vaše ograničavajuće mišljenje nam je samo podstrek za još veći napor u daljem opisivanju i otkrivanju vašeg pravog lica. Nećete nas sprečiti u izgradnji novih sprava za neograničeno projiciranje novih predstava i viđenja sadašnjosti i budućnosti. Nećete nam onemogućiti da izgradimo razgraničeno umno pozorište, u kojem ćemo proizvoditi duhovite komade izrasle iz iskustava sadašnjice, koje ćemo u određenom činu peripetirati i napraviti odlučujući preokret najpre u naših mislima, a onda to primenjivati i u našoj svakodnevnici.

Vaša drskost, koja podsjeća na dosetke balavaca u punoj vojnoj opremi za juriš na nevino stanovništvo naših zemalja će se srozati kao kula od karata pred razbistrujućim vetrom naših reči i misli. Nećemo vam dozvoliti da zaposednete sve one pojmove zajednice kao što su mi, vi, oni. Nećemo vam dozvoliti da nam dodeljujete ni glavne ni sporedne uloge u našim školskim knjigama.

Dosta nam je vaših promašaja koji predstavljaju negiranje volje u izgradnji čovečne zajednice. Dosta nam je vaših iskrivljenih licemernih naličja koja nas podsjećaju na nakaze koje su se konačno dočepale vlasti, pa sprovode brisanje svih humanističkih portreta iz društvenog kataloga zajednice naših naroda i narodnosti. Ne damo da nam namećete umne i duševne uzde protiv razmene mišljenja i ideja na našim jugoslavenskim jezicima, koji su stoljećima rasli, međusobno se izgrađivali, nadopunjavali i obogaćivali. Nećete nam ukrasti to stečeno bogatstvo besede i znanja. Nemate sredstava da nam postavite zamku na proplanku vaše malodušne savesti, da nam nametnete vaše jezične omče i brnjice protiv slobodnog govora. Budale ste vi ako mislite da ćete nas sputati da pobegnemo od smrada vašeg jednodimenzionalnog etničkog brloga. Varate se ako se nadate da ćete nas zaustaviti u izgradnji zajednice svih tih naroda i narodnosti naših zemalja i domovina. Nemate šanse pred našim vizijama zajedničkog života, zajedničkog jezika, zajedničkog privređivanja i zajedničke domovine Jugoslavije. Nemate snage za suzbijanje te rodoljubive odanosti jugoslavenstvu.

EDUARD BRAUNER

Berlin, 27. april 2011.

JUNACI IZ PODRUMA

Na zvaničnom sajtu MZ Banatski Karlovac, gomila likova koja nema svoj život već živi tuđe kroz izmišljena imena, koja nema šta da kaže, pa i to što nema ne sme da kaže ako se ne sakrije iza pseudonima, - u nedostatku ideja i snage da svoje frustracije projektuje na mene iskoristila je poslednji argument - administratora sajta i tim argumentom pobedila moje argumente.
Sada na sajtu opljačkane građane, čijoj su pljački svesrdno pomogli, jednoglasno upućuju na berbu travki kako bi preživeli.
Kako nema sabotaža poput nekada mojih, stižu samo "telegrami podrške", vidim da su uspeli.

Tim više me iznenadilo što su me neki borci za opštu stvar na fejsbuku, koji ne smeju da se predstave i pored ubedljive pobede na sajtu MZ i izborima, prepoznali kao opoziciju njihovoj pravednoj borbi protiv nekih dilera trave, cveća itd.

U stvari, da ne grešim dušu, predstavili su se kao Albert Ajnštajn. Bio sam na njihovom zidu na fb, izuzetno je sadržajan,  desetak puta pise CICOVIC, a onda i nekoliko puta i IVANA, STRAHINJA, jednom čak i CMOK.

Oni tako diluju poslednjr mrvice homo sapiensa u sebi.

Ne verujem da ima potražnje!

Like je uzeo nik Albert Ajnšatajn, valjda da bi svojim pametnim opservacijama dao naučno pokriće!?

Polemiše sa nekim ko se zove A gde ću ja, pokušavajući da mu pogodi kršteno ime, a moje mu je jedno od opcija.

Alberte!
Za razliku od Einsteinove, tvoju sam teoriju elaborirao. Ne istupam protiv nje, protiv nje su, ionako, i razum i vreme i Einsteinova teorija... I Frojdova...  Ne verujem da je tim veličinama potreban moj doprinos.
To što sa svojim društvom imaš radio Milevu ne čini te bližim Ajnštajnu.

Ime se može izmisliti, slagati, promeniti, odreći ga se... Ti to radiš čitavog života, je l' da?

Moje mišljenje možeš da čuješ direktno, pod mojim imenom, pitaj slobodno, možeš i pod pseudonimom, ako ne smeš da se predstaviš.

Hoću da ti pomognem.

PANJEVI

Kako Predsednik voli da kaže, mi smo lideri u regionu. U širokom spektru delatnosti.
Jedna od omiljenih, (karakteristično za "izgrađena i bogata" društva) jeste divlja seča šuma, parkova, drvoreda, usamljenih stabala...

Evo šta ostaje iza nas. (Panjeve koji statiraju unutar nekih institucija nisam želeo da slikam).

Ovo je samo deo.

Kao i sve fotografije na blogu, i ove su iz moje galerije i iz lokala, konkretno iz Dola.

        *   *   *

INSAJDER Б...К....

Danas sam u svom poštanskom sandučetu pronašao letak u čijem se zaglavlju nalazio meni drag logo, INSAJDER.

To je ona poznata TV emisija u kojoj jedna hrabra devojka, Brankica, razotkriva najopasnije kriminalce, one koji imaju logističku, ortačku, ideplošku itd podršku u najvišim vrhovima vlasti ovog našeg tamnog vilajeta.

Onda sam se razočarao, u rukama sam držao prazan i ružan falsifikat, kojeg ni curice koje su pisale nisu smele da potpišu. Infantilan tekst,  napisan rečnikom manekena koji misli da je regionalni lider.
Ne bih ništa ni komentarisao da nisu dirnuli u ljutu ranu: oni će da izmeste deponiju!


Pa oni su je već izmestili: još dublje u jezero koje podzemnim žilama puni bunare iz kojih se snabdeva gradski vodovod, još bliže legalno podignutim porodičnim kućama, još bliže farmi tovnih pilića koja legalno radi, na asfalt, tako da ne može ni da se prođe (sliku od zimus imate u jednom od prethodnih postova, sad samo nema mraza i snega, pa se bolje vidi i više smrdi).

Da li je pisac ovog pamfleta kojeg je ubacio u moje poštansko sanduče glup, ili misli da sam ja glup, kad sebi stavlja u zaslugu to što se Karlovčanima ne odbija samodoprinos?
Pa, insajderi, samodoprinos se izglasava na referendumu, vi ste to i pokušali (bar ste potrošili novac za njegovu organizaciju), ali ste od građana dobili korpu.
Budite nedvosmisleni - hvalite se ili se žalite?

Ne bih da me neko pogrešno razume, ne pada mi na pamet da branim likove koji su u letku bili njihova tema, jer ne mogu da branim stranku čiji su članovi slavili u kafanama onog dana kada je ubijen prvi i jedini demokratski premijer ove zemlje. Ovih dana sam, inače, polemisao sa ljudima za koje sam mislio da su meni sličnih moralnih načela jer su likovali na vest o smrti Brane Crnčevića (koga, doduše, niko nije ubio, sam je u sebi, kad se dohvatio "odbrane" srpstva, ubio pesnika koji i nije bio tako loš).

Znam da je negativna selekcija učinila svoje, da su nam udžbenici istorije, ekonomije, prava, etike - nakaradni, da se samo kroz tu prizmu može shvatiti neshvatljiva podrška koju imaju (bolje: koju su imali)  u biračkom (bolje: glasačkom) telu.

Ali, i oni treba da znaju da na mene ne mogu da računaju.

O LEPŠIM TEMAMA

Ni ove slike nisu uvezene, iz našeg su atara!


*     *     *