Danas sam u svom poštanskom sandučetu pronašao letak u čijem se zaglavlju nalazio meni drag logo, INSAJDER.
To je ona poznata TV emisija u kojoj jedna hrabra devojka, Brankica, razotkriva najopasnije kriminalce, one koji imaju logističku, ortačku, ideplošku itd podršku u najvišim vrhovima vlasti ovog našeg tamnog vilajeta.
Onda sam se razočarao, u rukama sam držao prazan i ružan falsifikat, kojeg ni curice koje su pisale nisu smele da potpišu. Infantilan tekst, napisan rečnikom manekena koji misli da je regionalni lider.
Ne bih ništa ni komentarisao da nisu dirnuli u ljutu ranu: oni će da izmeste deponiju!
Pa oni su je već izmestili: još dublje u jezero koje podzemnim žilama puni bunare iz kojih se snabdeva gradski vodovod, još bliže legalno podignutim porodičnim kućama, još bliže farmi tovnih pilića koja legalno radi, na asfalt, tako da ne može ni da se prođe (sliku od zimus imate u jednom od prethodnih postova, sad samo nema mraza i snega, pa se bolje vidi i više smrdi).
Da li je pisac ovog pamfleta kojeg je ubacio u moje poštansko sanduče glup, ili misli da sam ja glup, kad sebi stavlja u zaslugu to što se Karlovčanima ne odbija samodoprinos?
Pa, insajderi, samodoprinos se izglasava na referendumu, vi ste to i pokušali (bar ste potrošili novac za njegovu organizaciju), ali ste od građana dobili korpu.
Budite nedvosmisleni - hvalite se ili se žalite?
Ne bih da me neko pogrešno razume, ne pada mi na pamet da branim likove koji su u letku bili njihova tema, jer ne mogu da branim stranku čiji su članovi slavili u kafanama onog dana kada je ubijen prvi i jedini demokratski premijer ove zemlje. Ovih dana sam, inače, polemisao sa ljudima za koje sam mislio da su meni sličnih moralnih načela jer su likovali na vest o smrti Brane Crnčevića (koga, doduše, niko nije ubio, sam je u sebi, kad se dohvatio "odbrane" srpstva, ubio pesnika koji i nije bio tako loš).
Znam da je negativna selekcija učinila svoje, da su nam udžbenici istorije, ekonomije, prava, etike - nakaradni, da se samo kroz tu prizmu može shvatiti neshvatljiva podrška koju imaju (bolje: koju su imali) u biračkom (bolje: glasačkom) telu.
Ali, i oni treba da znaju da na mene ne mogu da računaju.
To je ona poznata TV emisija u kojoj jedna hrabra devojka, Brankica, razotkriva najopasnije kriminalce, one koji imaju logističku, ortačku, ideplošku itd podršku u najvišim vrhovima vlasti ovog našeg tamnog vilajeta.
Onda sam se razočarao, u rukama sam držao prazan i ružan falsifikat, kojeg ni curice koje su pisale nisu smele da potpišu. Infantilan tekst, napisan rečnikom manekena koji misli da je regionalni lider.
Ne bih ništa ni komentarisao da nisu dirnuli u ljutu ranu: oni će da izmeste deponiju!
Pa oni su je već izmestili: još dublje u jezero koje podzemnim žilama puni bunare iz kojih se snabdeva gradski vodovod, još bliže legalno podignutim porodičnim kućama, još bliže farmi tovnih pilića koja legalno radi, na asfalt, tako da ne može ni da se prođe (sliku od zimus imate u jednom od prethodnih postova, sad samo nema mraza i snega, pa se bolje vidi i više smrdi).
Da li je pisac ovog pamfleta kojeg je ubacio u moje poštansko sanduče glup, ili misli da sam ja glup, kad sebi stavlja u zaslugu to što se Karlovčanima ne odbija samodoprinos?
Pa, insajderi, samodoprinos se izglasava na referendumu, vi ste to i pokušali (bar ste potrošili novac za njegovu organizaciju), ali ste od građana dobili korpu.
Budite nedvosmisleni - hvalite se ili se žalite?
Ne bih da me neko pogrešno razume, ne pada mi na pamet da branim likove koji su u letku bili njihova tema, jer ne mogu da branim stranku čiji su članovi slavili u kafanama onog dana kada je ubijen prvi i jedini demokratski premijer ove zemlje. Ovih dana sam, inače, polemisao sa ljudima za koje sam mislio da su meni sličnih moralnih načela jer su likovali na vest o smrti Brane Crnčevića (koga, doduše, niko nije ubio, sam je u sebi, kad se dohvatio "odbrane" srpstva, ubio pesnika koji i nije bio tako loš).
Znam da je negativna selekcija učinila svoje, da su nam udžbenici istorije, ekonomije, prava, etike - nakaradni, da se samo kroz tu prizmu može shvatiti neshvatljiva podrška koju imaju (bolje: koju su imali) u biračkom (bolje: glasačkom) telu.
Ali, i oni treba da znaju da na mene ne mogu da računaju.
