среда, 11. мај 2011.

"ZAŠTO SAM SE POSRAO NA VLASTITI ŽIVOT"

Da li to vredi probati nešto u ovoj poslednjoj evropskoj vukojebini?

Pre neki dan sam pisao o tome kako je za nekoliko godina smetlište "zagazilo" 50m dublje u jezero koje snabdeva vodom bunare našeg komunalnog preduzeća.

Vlasti su izgleda "shvatile" da je vrag odneo šalu, pa su naredili bacanje smeća na drugu stranu, na put, njive i obližnje ekonomske objekte. Evo slike:

Pod tako lepim nebom!

Svako normalan reći će da ovo nije smešno.
Ali, mi odavno nismo normalni! Mi smo najsmrdljiviji budžak Evrope, sklonište za otpad svake vrste, naročito ljudske.

A naslov?

To je pozajmljeni naslov, NASLOV PISMA ministru za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje, koje možete pročitati ovde.

     *     *     *


среда, 04. мај 2011.

SEDAM GODINA

Napraviću izuzetak i na blogu objaviti fotografiju koja nije moja.
Tačnije, napravio sam je od dva satelitska snimka, jednog iz maja 2002. godine, drugog iz aprila 2009.


Tamna površina na slici je voda, jezero na prostoru između Bloka 20 sa jedne strane, Terzićevih ekonomskih objekata i farme tovnih pilića sa druge, zadruge "Megaagrar", "BK sirovina", pumpe "Cargas" uz međunarodni put sa treće strane i onog većeg dela Banatskog Karlovca.

Ružičasti deo koji se proširio na račun jezera jeste najmanje ružičasti deo  Karlovca, smetlište, deponija ili kako hoćete.

U naznačenom periodu smetlište je ušlo 50 (pedeset) metara dublje u jezero.

Dva meseca pošto je napravljen drugi snimak, opština je dobila novac za izradu projekta izmeštanja i rekultivacije deponije. Od tada je prošlo dve godine, i jedino u šta možete da se kladite je da je jezero kraće za dodatnih  petnaestak do dvadeset metara.

Na sledećoj slici možete videti satelitski snimak groblja u Karlovcu iz dva pomenuta perioda.


Na drugoj slici se vidi da su na levoj strani groblja otkupljene bašte i kompletno popunjene.
Desna i donja strana su "obnovljene" maksimalno.  Ako kliknete na sliku, videćete mnogo bolje ovaj "napredak".

Imate li i vi utisak da se groblje popunjava dva puta brže nego što se jezero smanjuje?

Po proseku godina u kojima se umire brzo i sigurno pretičemo Rusiju i približavamo se Afričkim zemljama.

     *     *     *

Evo još jedne slike, na kojoj je čitav Banatski Karlovac sa dve obeležene tačke:


Na slici levo zaokružena je lokacija deponije i jezera, u sredini je vodotoranj i bunar kod zgrade MZ.
Rastojanje između desne obale jezera i bunara iz kojeg karlovčani piju vodu je svega 400m (četiristotine metara)!

Ko je završio osnovnu školu, trebalo bi da zna šta su spojeni sudovi, a ako još živi u Karlovcu, trebalo bi da zna i šta pije iz česme

        *     *     *
Prilično razumem one koji su u vlasti, koji odlučuju o ovim problemima i imaju u rukama novčana sredstva za njihovo rešavanje.

Sredstva im trebaju za teže, što će reći lične, probleme. Možda i za dugove u kladionicama.

Mnogima od njih ovo zadovoljava i zdravstvene i estetske kriterijume, dok su im moralni na nivou situacije.
Koliko cenim njihove sposobnosti, mnogi od njih neće razumeti ni zašto sam ove slike poređao u isti post.

Ja se, ipak, obraćam ostalima.

         *     *     *



недеља, 01. мај 2011.

PISMO IZ BERLINA


Ovo sam našao, pročitao i ovo je moj prvomajski poklon onima koji nemaju naviku ili priliku da prate neke medije.

Pismo je napisano iz Berlina, a namenjeno je onima koji se samoproglašavaju liderima, bilo da to rade u Beogradu, Zagrebu, Podgorici ili Sarajevu... Ili šire.
Ili uže, lokalno.

I, sa moje strane, ovo nije zalaganje za Jugoslaviju državu, ovo je promocija Jugoslavije ideje, kao što je Evropa ideja, kao što je čovečanstvo ideja.


Nećete nas zaustaviti, nećete nas obustaviti, nećete nas se rješiti, nećete nas se otresti, jer smo mi iznikli poput klica između vaših njedara koja su nas dojila kapima nevinog majčinog mlijeka, koje ne zna za nepravdu, koje ne zna za naciju, koje je, za razliku od vas, toplo i ukusno. Zauzimat ćemo sve više mjesta u vašem usko definiranom prostoru. Prelazićemo nečujno lebdeći preko vaših ishitreno povučenih granica, koje za nas predstavljaju samo oznake vaše skučene perspektive i vašeg neznalačkog i ograničenog viđenja pravog stanja stvari. Nećete nam zabraniti da se služimo srbizmima ili hrvatizmima ili turcizmima ili svim drugim izmima, jer su oni izrasli u nama i ne daju se više iščupati iz naše duše, jer sve dok mi živimo, živet će i oni u nama i dalje rasti i razmnožavati se kroz nas. Nema takvog genocida koji bi mogao da nas u tome spreči. Ne damo se suzdati i obuzdati vašim borniranim jezičkim i fizičkim pretnjama, vašim denuciranjem i omalovažavanjem čovječnosti. Ne damo se uplašiti vašim zajedenim profašističkim negiranjem genocida, vašim ogoljelim rasizmom i kobnim zamagljivanjem istine o masakrima koje su počinili vaši vladari, vaši generali, vaši ideologijom mržnje nakljukani vojnici, jadnici koji su bezglavo srljali u vaše iskopane jame za zataškavanje zločina.
Mi se zgražamo pred vašim ciničnim ograničavajućim bodljikavim žicama koje su samo pokazatelj vaših uskuhalih, patoloških, bratoubilačkih osjećaja iz pomanjkanja samopouzdanja. Bez dostojanstvenosti čulite iza vaše bodljikave žice, predstavljajući si da se nalazite van nje, ali vi ste unutar nje. Ona vam okružuje glavu i misli kao kruna na glavi kralja tamnice. Ograničeni osjećaji, ograničeni pokreti, ograničene misli, ograničena zbiljnost, ograničena pjesma, ograničena budućnost, ograničena istina.
Nema te sile koja će nas zaustaviti da vam predočimo tu bodljikavu žicu, da vam otkrijemo vašu kronično bolesnu dušu, da vam raskidamo vašu projektiranu državu neznanja i klanja i nepoimanja onog što se dešava u vama i oko vas. Vi ste u suštini stvari jadnici i bijednici, a pritom ste tako drski i uobraženi kad zahtjevate da vam pripada i ono što vam nikada neće pripadati, a to je naše pravo na besedu, na ukazivanje na ono što vidimo, na izgovor onoga što mislimo, za iskaz onoga što je neizrečeno.
Izbrisat ćemo vaš kontrolni mehanizam koji se sastoji od poricanja neograničenosti ovog sveta. Nećete nam zabraniti da razmjenjujemo stavove preko granica vaših dosadnih, jednodimenzionalnih interpretacija stvarnosti. Vaše ograničavajuće mišljenje nam je samo podstrek za još veći napor u daljem opisivanju i otkrivanju vašeg pravog lica. Nećete nas sprečiti u izgradnji novih sprava za neograničeno projiciranje novih predstava i viđenja sadašnjosti i budućnosti. Nećete nam onemogućiti da izgradimo razgraničeno umno pozorište, u kojem ćemo proizvoditi duhovite komade izrasle iz iskustava sadašnjice, koje ćemo u određenom činu peripetirati i napraviti odlučujući preokret najpre u naših mislima, a onda to primenjivati i u našoj svakodnevnici.
Vaša drskost, koja podsjeća na dosetke balavaca u punoj vojnoj opremi za juriš na nevino stanovništvo naših zemalja će se srozati kao kula od karata pred razbistrujućim vetrom naših reči i misli. Nećemo vam dozvoliti da zaposednete sve one pojmove zajednice kao što su mi, vi, oni. Nećemo vam dozvoliti da nam dodeljujete ni glavne ni sporedne uloge u našim školskim knjigama.
Dosta nam je vaših promašaja koji predstavljaju negiranje volje u izgradnji čovečne zajednice. Dosta nam je vaših iskrivljenih licemernih naličja koja nas podsjećaju na nakaze koje su se konačno dočepale vlasti, pa sprovode brisanje svih humanističkih portreta iz društvenog kataloga zajednice naših naroda i narodnosti. Ne damo da nam namećete umne i duševne uzde protiv razmene mišljenja i ideja na našim jugoslavenskim jezicima, koji su stoljećima rasli, međusobno se izgrađivali, nadopunjavali i obogaćivali. Nećete nam ukrasti to stečeno bogatstvo besede i znanja. Nemate sredstava da nam postavite zamku na proplanku vaše malodušne savesti, da nam nametnete vaše jezične omče i brnjice protiv slobodnog govora. Budale ste vi ako mislite da ćete nas sputati da pobegnemo od smrada vašeg jednodimenzionalnog etničkog brloga. Varate se ako se nadate da ćete nas zaustaviti u izgradnji zajednice svih tih naroda i narodnosti naših zemalja i domovina. Nemate šanse pred našim vizijama zajedničkog života, zajedničkog jezika, zajedničkog privređivanja i zajedničke domovine Jugoslavije. Nemate snage za suzbijanje te rodoljubive odanosti jugoslavenstvu.

EDUARD BRAUNER
Berlin, 27. april 2011.